Tema: Covjek - ugrozena vrsta

nista covjek nije ugrozen ima nas ta 6milijardi ak se nevaram racunam i one koji nisu na popisu stanovnistva

Originalni autor citata je SAS

nista covjek nije ugrozen ima nas ta 6milijardi ak se nevaram racunam i one koji nisu na popisu stanovnistva

Svejedno koliko nas ima, zaista ne pazimo na majcicu Planetu i ne mozemo ocekivati da ona drugacije postupi prema nma.
S tim sto smo otisli jos korak dalje, ne unistavamo samo nju, vec radimo razne eksperimente i u Svemiru.
To ne moze i nece izaci na dobro.

Izumiranjem samo jedne biljne ili zivotinjske vrste, pokrece se citav lanac, na cijem kraju ( ili pocetku), smo mi.
Svaka travka koje nestane, svaka buba...znace i nestanak covjeka.


P.S. ima negdje tema o nestanku pcela, potrazicu je, koliko samo ti vrijedni sakupljaci znace za nas: kad bi ih nestalo, mi bismo umrli od gladi.



edit: evo je


Prijeti li pcelama izumiranje?

Originalni autor citata je southern

P.S. ima negdje tema o nestanku pcela, potrazicu je, koliko samo ti vrijedni sakupljaci znace za nas: kad bi ih nestalo, mi bismo umrli od gladi.

mislim da covjek drugo nije niti zasluzio

Originalni autor citata je Alan_SP

Mi obicno pricamo o ugrozenim zivotinjskim i nesto manje o ugrozenim biljnim vrstama, ali ustvari obicno ne pricamo o nama najvaznijoj ugrozenoj vrsti: Covjeku.

Iz nase perspektive se manje vaznim cini nestanak pojedinih zivotinjskih vrsta, cak i manje klimatske promjene na planetu ne "obecavaju" ugrozavanje dominacije Covjeka na planetu Zemlji, ali je ustvari vrlo upitna dominacija Covjeka.

Sve te sitne promjene ce s vremenom toliko otezati opstanak ljudi na Zemlji da bi vrlo lako Covjek mogao postati vrsta koja izumire. Svi ovi potezi koji svaki za sebe ne djeluju gadno i opasno imaju kumulativan efekt koji ce i te kako odraziti se na zivot i kvalitetu zivota ljudi. I iako je izumiranje zivotinjskih vrsta i nastanak novih prirodni proces, iz nase perspektive djeluje kao katastrofa to sto bi covjek vrlo skoro mogao postati izuzetno neprilagoden zivotu na planeti Zemlji.

Naravno, neki postavljaju pitanje da li je utjecaj covjeka na Zemlju dovoljno znacajan, da li je bitan i da li zaista covjek moze poremetiti dosadasnju ravnotezu. Na kraju krajeva, to cemo i tako saznati, ne mi kao pojedinci, ali mi kao vrsta svakako. Za sada, mislim da je sigurnije postaviti se kao da nas utjecaj jeste bitan i da bi bilo dobro da se pocnemo boriti za nas opstanak.

Sam covjek je to izazvao


Lilipad

Nojeve barke modernog doba

Čovek se previše igrao sa prirodom i uskoro će, po svemu sudeći, morati da se suoči sa sve ozbiljnijim posledicama. Drugim rečima, moraćemo da prihvatimo da će i priroda početi da se „igra“ sa nama.
Klimatske promene, u svakom slučaju, tek čekaju svoj danak. Nivo mora skoro sigurno će se podići za 1,5 metar do kraja veka, pokazale su najnovije studije, što je znatno više od prethodnih konzervativnih predviđanja stručnjaka koji su spekulisali sa povećanjem nivoa mora za 28 do 43 centimetra. Njihovi proračuni bili su očigledno pogrešni, jer nisu uključili ubrzano otapanje polarnih kapa zbog sve viših temperatura mora.
Bilo kako bilo, velikim gradovima širom sveta zbog klimatskih promena očigledno preti opasnost od podizanja nivoa mora, kao i druge katastrofe. Od ukupno 33 grada za koje se predviđa da će do 2015. godine imati populaciju od 8 miliona ljudi, najmanje 21 je opasno ugrožen, tvrdi Njorldnjatch institute u izveštaju „State of the Njorld: Our Urban Future“. Među ugroženim gradovima nalaze se Njujork i Los Anđeles u SAD, Buenos Aires u Argentini, Rio de Žaneiro u Brazilu, Šangaj u Kini, Kairo i Aleksandrija u Egiptu, Tokio u Japanu, Daka u Bangladešu...
Tim tragom krenuo je ovoga puta i jedan arhitekta, Vinsent Kalebo, došavši do inovativne ideje koja bi mogla da reši, ili barem - manje pretenciozno rečeno - ublaži, problem podizanja nivoa mora. Ovaj Belgijanac dizajnirao je neobične „plutajuće gradove“ za stanovnike naše planete koji će zbog globalnog otopljavanja u skorijoj budućnosti ostati bez svojih domova. Kalebo smatra da njegov „ekopolis“ nudi dugoročno rešenje za veliki problem koji predstoji.

Novi fenomen: klimatske izbeglice
Grad nazvan Lilipad trebalo bi da bude dom za desetine hiljada tzv. klimatskih izbeglica iz najgore pogođenih područja. Smešten oko jezera koje sakuplja i pročišćava kišnicu, Lilipad će plutati svetskim morima, sledeći okeanske struje i vetrove.
„Neki gradovi troše milione dolara da bi svoje plaže i nasipe napravili većim i čvršćim. Ali, projekat Lilipad je, u stvari, dugoročno rešenje problema porasta nivoa mora“, kaže belgijski arhitekta.
Lilipad je, naime, osmišljen tako da pluta po svetu kao nezavisan i potpuno samoodrživ dom za mnogo ljudi. U njegovom središtu je smešteno već pomenuto jezero koje će skupljati i pročišćavati padavine, a pristup će biti omogućen preko tri odvojene marine. Stanovnicima će na raspolaganju biti i veštačke planine kako bi ponekad mogli da promene svoje okruženje. Svakako, biće i drugih različitih krajolika, zahvaljujući čemu će se imati utisak da živite u potpuno prirodnom, raznovrsnom i bogatom okruženju.
Plutajući gradovi će imati niz obnovljivih izvora energije, uključujući solarne panele, postavljene na planinama, vetrenjače i generatore koji će koristiti snagu talasa. Energija će se, dakle, dobijati iz izvora kao što su: sunce, vetar i voda. Grad će, u stvari, proizvoditi više energije nego što može da potroši i biće potpuno ekološki prihvatljiv, jer će ugljen-dioksid i otpad biti reciklirani. „Ceo grad biće prekriven biljkama u visećim vrtovima. Cilj je da se stvori koegzistencija između ljudi i prirode“, naglašava autor ovog projekta.

Samodovoljno i trajno utočište
Na prvi pogled, gradovi koje je zamislio nagrađivani belgijski arhitekta izgledaju kao divovske vrtne stolice na naduvavanje koje je odnelo more, ali su ove neobične arhitektonske tvorevine, izgleda, poslednje rešenje za ubrzano podizanje nivoa mora. Vincet je njihov dizajn osmislio po uzoru na lokvanj, kako sam kaže, „sa ciljem osiguranja potpuno samodovoljnog i trajnog utočišta za sve one čiji će se domovi nekada u budućnosti naći pod vodom“.
- O tom danu volimo da ne razmišljamo, stalno misleći da priroda, ipak, ne može da bude tako okrutna. Treba biti realan, a ja sam samo pokušao da svoja znanja, informacije i ideje pretočim u model naselja budućnosti. Apelujem da, svakako, svi zajedno malo usporimo, jer posledice promene klime, na koju čovek utiče mnogo više nego što bi smeo, u jednom trenutku zaista mogu da budu dramatične - kaže belgijski arhitekta.
On, pritom, ima na umu i procenu autora dosad neobjavljene studije Evropske unije o posledicama klimatskih promena u Evropi, predočenu u Fajnešnel tajmsu, u kojoj se upozorava da će globalno otopljenje, osim što će odnositi teško prebrojive ljudske živote (uskoro i po 90.000 godišnje, samo u Evropi), imati katastrofalne posledice i po privredu, pa će umanjen rod, prirodne katastrofe i smanjeni broj turista prouzrokovati gubitke koji će se meriti dvocifrenim iznosima u milijardama evra. Tome treba dodati i štete prouzrokovane podizanjem nivoa mora koje će se meriti u milijardama evra.
To će, opet, upozorava i Vinsent Kalebo, doprineti velikim društvenim i socijalnim previranjima i raslojavanjima, kao i ogromnim nestabilnostima i opštoj nesigurnosti. Podaci za potrebu studije sa alarmantnim rezultatima na koje se on poziva, prikupljeni su, inače, putem satelitskog sistema za praćenje stanja na Zemlji, GMES.
Daleko od toga da plutajući gradovi mogu da reše sve nabrojane probleme. Ali, za početak, mogu pružiti „krov nad glavom“ za one koji bez njega budu ostali. Malo li je?


Prestaće da važe poznati zakoni prirode!
Ne bi se moglo reći da je loše što u atmosferi ima ugljen-dioksida - bez njega, temperatura na Zemlji bila bi minus 15 stepeni, ali je problem što ga je previše. Već više od dva i po miliona godina redovno se smenjuju ledena i topla doba, ali zbog efekta staklene bašte, stvorenog zahvaljujući ljudskoj delatnosti, taj ciklus bi mogao biti prekinut, komentariše Gerald Haug, dobitnik nagrade Lajbnic za proučavanje istorije klime.
Ovaj istraživač klime i geolog u Centru za geoistraživanja u Potsdamu upozorava da od pre 150 godina, industrijske zemlje puštaju toliko ugljen-dioksida u atmosferu da bi sledeće ledeno doba moglo da izostane. To bi bilo nešto sasvim novo na Zemlji, jer su se tokom proteklih dva miliona i 700 hiljada godina redovno smenjivala topla i ledena doba.
- Ono što sada pravimo je nešto kao veštačka grba u tom sistemu. Idemo u pravcu vrednosti koju je, kada jednom bude dostignuta, nemoguće sniziti, stvaramo nešto veštačko na sasvim drugom nivou što više nema veze sa prirorodnim ciklusima - kaže ovaj stručnjak.
Tako će se najverovatnije pomeriti i klimatske zone i morska strujanja. Kako će sve to uticati na ljude, biljke, životinje i vreme, znaće se tek kada se bude desilo. Ali, bar jedno je izvesno - kada se bude otopio i poslednji led na severnoj Zemljinoj polulopti, nivo mora biće šest do sedam metara viši nego danas. To znači da bi se trećina današnjeg svetskog stanovništva našla pod vodom. Problem je u tome što su atmosfera i okeani, današnje ledene ploče i područja na kojima žive ljudi, životinje i biljke međusobno povezani i utiču jedni na druge. Klima na zemlji je veoma kompleksan, nelinearan sistem.
Haug kaže da je moguće usporiti klimatske promene pod uslovom da se oni koji odlučuju u svetu dogovore o urgentnim, oštrim i obaveznim merama i prestanu da usvajaju smernice i neobavezujuće deklaracije. U protivnom, ritam prirode mogao bi da bude toliko promenjen da bi većina njenih postojećih zakona bila maksimalno ugrožena. Ne smemo ni da pomislimo šta bi to u praksi moglo da znači!

NLO mogu da spasu klimu!
Tako barem tvrdi bivši kanadski ministar obrane Pol Helijer, koji javno traži od svetskih vlada da obelodane tajne tehnologije vanzemaljaca i iskoriste ih za ispravljanje klimatskih promena.
Svemirske letelice vanzemaljaca preletele su ogromne udaljenosti dok nisu došle do Zemlje, tako da su morale biti opremljene naprednim pogonskim sistemima, ili su koristile savršene vrste goriva, izjavio je on, dodajući da bi ta napredna tehnologija, ukoliko dovoljno brzo bude zamenila postojeću praksu izgaranja fosilnih goriva, mogla da spasi našu planetu koja je pred katastrofom.