Tema: Umjetni život, moguce ili ne?

Do veštačkog života
samo korak!


Američki naučnici su ušli u pretposlednju fazu pre stvaranja veštačkog života, u potpunosti zasnovanog na DNK genomu koji je napravio čovek, što je tema kojom se godinama bave pisci naučne fantastike. Drugim rečima, dojučerašnja fantastika možda će već sutra postati realnost!
Otkriven je način za dobijanje sintetičkog genoma koji bi mogao da dovede upravo do stvaranja veštačkog života - objavljeno je na internet stranici Instituta Venter koji vodi kontroverzni američki istraživač Krejg Venter. Njegove laboratorije nameravaju da stvore veštački život, uprkos etičkim pitanjima na kojima insistiraju protivnici njegovog rada.
Postupak je već primenjivan u proizvodnji nove generacije biogoriva i na polju biohemije. Institut Venter je još u januaru objavio da je uspeo da stvori prvi sintetički genom jedne bakterije.
Venterovi saradnici su za proizvodnju tog genoma najpre koristili bakteriju E. colli, ali su zaključili da je taj proces dugotrajan, jer je bakterija teško uspevala da reprodukuje velike segmente DNK. Zato su došli na ideju da upotrebe jednu vrstu kvasca i dobiju sintetički genom zahvaljujući postupku homologne rekombinacije, procesu koji ćelije primenjuju u prirodi za popravak štete na svojim hromozomima. Zatim su istraživali sposobnost grupisanja DNK u kvascu za koji se pokazalo da je “genetska fabrika”.
“Stručnjaci Instituta Venter sada mogu da u samo jednoj etapi sastave čitav genom bakterije Mycoplasma genitalium od 25 fragmenata DNK”, ističe se u Institutu.

ETIČNOST I RIZIK
Krejg Venter, inače, već neko vreme intenzivno radi na dešifrovanju ljudskog genetskog koda. Svoje otkriće ovaj naučnik bi mogao da objavi kroz nekoliko nedelja, obrazlažući ga kao ogroman korak napred u razvoju proizvodnje genoma. Ali, sigurno je da će ovo podstaći debatu o etičnosti stvaranja novih vrsta.
Venter je siguran da će njegovo otkriće biti važan filozofski korak u istoriji naših vrsta. “Od sposobnosti da pročitamo naš genetski kod, krećemo se prema sposobnosti da ga ispišemo. To nam pruža potencijalnu mogućnost da napravimo stvari o kojima nikad nismo razmišljali”, kaže Venter.
Tim koji je sastavio Venter broji 20 naučnika koje predvodi nobelovac Hamilton Smit. Isključivo od hemikalija načinjenih u laboratoriji, oni su - što prethodno nije nikome uspelo - sastavili veštački hromozom koji sadrži 381 gen i 580.000 baznih parova genetskog koda. Niz DNK kao osnovu ima bakteriju Mycoplasma genitalium, a novu strukturu tim je krstio imenom Mycoplasma laboratorium. Ova bakterija biće transplantirana u ćeliju žive bakterije, a očekuje se da će ona preuzeti kontrolu nad ćelijom i postati - novi oblik života.
Sličan postupak već je uspešno obavljen sa dve različite žive ćelije, pa je Venter uveren da se taj deo procesa uopšte ne mora proveravati. Jasno je da bi ovakvo kontroverzno otkriće moglo da izazove mnoge etičke i moralne dileme, ali Venter smatra da je to što sa saradnicima radi - prava nauka. Dizajnirani genom mogao bi da ima neverovatno veliki pozitivan potencijal, naravno, ako se sa njim bude ispravno postupalo.

STRADAĆE ČITAVI KONTINENTI
Poznati astrofizičar ser Martin Ris, britanski dvorski astronom i profesor Univerziteta u Kembridžu, smatra da će u 21. veku nauka brže promeniti svet nego ikada do sada. “Naš vek je veoma poseban”, kaže on, dodajući da prvi put ljudi mogu da izmene sami sebe. Ali, on upozorava i na nepredvidive opasnosti od eksperimenata u oblasti mikrobiologije i gen-tehnologije - tehnologije najsitnijih elemenata sa mogućim razvojem nano-mašina, živih organizama, kopija koje se same umnožavaju i mogu da “pojedu” čitave kontinente! U odnosu na te opasnosti, prirodne nepogode kao što su udari asteroida, zemljotresi, vulkani ili izumiranje vrsta, izgledaju bezazleno. “Nove tehnologije”, kaže ser Martin Ris, “predstavljaju nepredvidive opasnosti”. Posledice za životnu sredinu su nesagledive, jer svako novo otkriće predstavlja novi rizik.
Bio i kibernetska tehnologija su, očigledno, prirodi “do kolena”. Iako nude sjajne perspektive za čovečanstvo, imaju i svoje tamne strane. Neke tehnologije mogu da dozvole samo jednom fanatiku da podstakne globalnu katastrofu. Naučnici, kao i ostali deo sveta, moraju da preuzmu odgovornost za rizik koji nosi nova tehnologija, imajući u vidu da naša planeta za sobom ima dugu istoriju.
Krejg Venter, međutim, odbacuje strahovanja da bi, kada jednom bude stvoren veštački život, mogla da se otvori Pandorina kutija za one koji žele da se igraju Boga, ili nas uvedu u eru bio-terora. Venter smatra da sve glavne glavne religije zahtevaju od ljudi da pokušaju da unaprede društvo, i dodaje: “Mi pokušavamo da stvorimo nov sistem vrednosti života. Kad se nešto odvija na takvom nivou, ne možete očekivati da će svi biti srećni”.
On tvrdi da se evolucija ljudskog roda danas odvija brže nego ikada u istoriji čovečanstva. Ovaj ubrzani proces najbolje odslikava činjenica da je prirodna selekcija među ljudima toliko rapidna da se za svega nekoliko generacija očekuju jedinke sa urođenom rezistencijom na teške bolesti, kao što su dijabetes i malarija. A na to bi se moglo i dodatno uticati. Prvi koraci već su napravljeni...
Sledeće se teško usuđujemo da predvidimo...

BEBA DIZAJNIRANA DA POBEDI RAK
Dvadesetsedmogodišnja Britanka, čije ime nije navedeno, rodiće ovih dana bebu, jedinstvenu po tome što je to prvo novorođenče koje neće imati gen za rak dojke! Ona se na taj korak odlučila pošto su tri generacije žena u muževljevoj familiji (baba, majka i sestra), između 20. i 30. godine, obolele od raka dojke, pa je verovatnoća da njegova kćerka oboli iznosila 80 odsto.
Tim lekara skenirao je embrione i izdvojio one koji ne sadrže gen BRCA1, odgovoran za karcinom dojke. Skeniranje je obavljeno krajem aprila, a od pet embriona, dva koja ne sadrže gen za rak dojke ubačeni su u matericu žene.
“Ovo je tehnika koja predstavlja prekretnicu, klinički unapređenu i razvijenu tokom proteklih nekoliko godina. Ona sada može biti ponuđena kao uspešna opcija drugim parovima koji nose ovaj genetski poremećaj”, izjavio je Pol Serhal, direktor Odeljenja za medicinski potpomognuto začeće na Univerzitetskom koledžu u Londonu, dodajući da je ovo prvi takav slučaj koji će doneti nadu hiljadama drugih porodica sa istorijom opake bolesti. Mnoge žene koje su nasledile gen za rak dojke, podvrgavaju se radikalnoj mastektomiji (delimičnom ili potpunom odstranjivanju dojke). Samo u Velikoj Britaniji, godišnje se otkrije više od 44.000 slučajeva raka dojke, dok gotovo 12.500 obolelih umre.
Inače, postoji više od 600 mutacija gena BRCA1, od kojih najveći broj povećava rizik od pojave raka dojke. Geni BRCA1 i BRCA2 prvi su u nizu otkrivenih gena koji izazivaju rak dojke i dovode se u vezu sa naslednošću te bolesti, ali i karcinomom jajnika, prostate i debelog creva.